"Luda je možda, ali i čarobna. Nema laži u njenom ludilu!” - Charles Bukowski <3
Nešto je sveto u ludosti...
Odišu iz nje... Autentičnost.. Iskrenost.. Nemogućnost bijega.. Prihvaćanje vlastite individualnosti i danih specifičnosti...
Takva ludost, čini se zdravijom od tisuće svakidašnjih, uobičajenih datosti koje rijetko ili nikada ne preispitujemo.. I kalupa, u koje nas se uporno gura, a sve pod izlikom normalnosti i opće prihvaćenosti.. Kalupa, kojima smo svakim danom preplavljeni... I naše frustracije, zbog nemogućnosti da se uklopimo u iste...
Luda je? Neka je... Ako svojom ludošću ne šteti nikome. To, barem, znači da je svoja...
A ima li većeg blagoslova od mogućnosti da si dozvoliš biti ono što već jesi? Da budeš svoj, svrhovit, autentičan i slobodan?
